О књизи: 2018 / Могла бих рећи да је ово збирка кратких прича, прича, да их има само седам и да су све написане у прво лице, али ја видим књигу другачије. За мене то нису само приче и, што је најважније, не само ликови, за мене су то људи. Живи људи. Од крви и меса Људмила, Пол, Жан и други, безимени, говоре о себи. Скоро сви говоре у мраку, ноћу или у доба живота када нису баш добри у разликовању дана од ноћи. Покушавајући да разумеју себе, разоткривају се и отварају своју душу. Не успевају сви, али чак и покушаји да ме натерају да саосећам Рећи да саосећате са сопственим ликовима вероватно је превише претенциозно, али понављам: за мене то нису ликови, већ људи, стварни људи, моји нови познаници, које представљам. ти данас.